Piše : Bertus Rozemeijer (preuzeto iz “Ribolovackog Magazina”, Septembar 2004)
Ne može se uloviti mnogo ribe bez dobre kontrole čamca, a čamci (brodići) i motori igračke na velikim jezerima jednostavno nemaju šansi
Šta je produktivnije – lov trolingom ili klasičnim zabacivanjem? Ili, još tačnije – šta od ovoga dvoje pruža više zabave? Lično, praktikujem i jedno i drugo. Odabir pravilnog pristupa najviše zavisi od rasporeda podvodnih struktura na jezeru na kome lovim. U slučaju da lovim na reci ili jezeru zagušenom vegetacijom, koje uz to obiluje raznovrsnim podvodnim strukturama, koristim klasično zabacivanje iz parkiranog čamca.
U goreopisanoj situaciji nije neobično u samoj jednoj rupi u vegetaciji uloviti nekoliko lepih štuka. Vrh podvodnog brežuljka je još izdašniji, ako uspete da pronadjete jedan. S druge strane, ako lovim u kristalno čistoj vodi sa oskudnom vegetacijom i skromnim prisustvom strukturnih elemenata, znam da će štuke biti rasejane na velikom prostoru. U ovim uslovima često je potrebno prečešljati kilometre terena da bi se došlo do ribe. Jedini način da se ovo postigne je troling.
Ipak, iako vrlo često trolingujem, više volim da zabacujem varalicu. Ovo naročito važi za uslove kada ne pecam sam – ima li šta zabavnije od blinkerisanja sa prijateljem. Nasuprot ovome, za vreme trolinga često mi se glavom vrti pomisao po kojoj je moj partner samo držač štapa napravljen od mesa.
Stoga, zabacuj(e)mo
Osam stotina ili hiljadu zabačaja dnevno? Iako ovo možda podseća na pravi fizički rad – ja ga volim. Kao kapetana, čeka me još i upravljanje čamcem. Ne može se loviti mnogo ribe bez dobre kontrole čamca. S druge strane, iskusan kapetan koji zna ovo da radi kako treba i sebi i svome partneru osetno uvećava šanse za dobar ulov. Naročito mi je drago kad, zahvaljujući mom angažmanu oko pravilnog kursa, pravog ugla itd, moj kompanjon ulovi više od mene. Odavno su prošli dani kada bi brzina struje ili snažan vetar predstavljali problem u manervisanju.
TIMSKI RAD
U slučaju da lovim sa nekim od proverenih vukova, koji bez greške obavljaju svoj deo zaduženja, dan po pravilu ispadne savršen. A doživljavao sam zaista svašta. Jednom sam u čamcu imao tipa koji je ulovio nekoliko riba više od mene, iako tog dana maltene nisam ni lovio, neprestano se boreći sa vetrom i talasima, u gotovo uzaludnim pokušajimada čamac ostane na površini. Uveče, kada smo nekako izbauljali na kopno, dotični mi je objasnio u čemu sam grešio, tj zašto je on uhvatio više. Bio je to kraj našeg druženja, kao i što možete predpostaviti.
Dvojica u čamcu ne pecaju jedan protiv drugog. To je timski rad. Timski rad i poštovanje partnera. Dok vas struja nosi, svaki ima svoju stranu vode: jednom pripada voda uz levi brodski bok, drugome – desna. Jednostavno, ne smete dozvoliti sebi da zabacite na prijateljevu stranu, naročito ako se on (za opšte dobro) još uvek petlja sa motorom, kotvom i slično. Takodje, ne zabacuje se velikoj ribi koja je upravo promašila prijateljevu varalicu.
Vratimo se kontroli čamca
Vode velikih gabarita po pravilu su izložene dejstvu jakih vetrova. U zemljama kakve su Irska i Holandija, ili u priobalju Baltika, dani bez vetra retki su kao i štuke od 25 kg. Nije nimalo lako efikasno loviti na velikoj vodi, naročito ako je vetar jak. Problem lokacije često je gotovo nemoguće rešiti. Zašto? Na takvim vodama velike ribe (štuke naročito) manje-više stalno patroliraju. Ono što je jednog dana „hot spot“, već sutra ili prekosutra ume da bude pustinja. Ključ uspešnog ribolova je jednostavan : svodi se na brzo pretraživanje poznatih mesta.
Kao što svi znate, velike štuke su obično koncentrisane oko dominantnih podvodnih struktura, kakve su potopljena ostrva, polja sa vegetacijom i sl. Poželjno je da ove pozicije budu na obodima plitkih platoa koji se strmo obrušavaju ka dubokoj vodi. Odlične su i plitke podvodne „grede“ koje povezuju dva ostrva, naročito ako je u blizini duboka voda. S druge strane, u proleće i u jesen kapitalke često pronalazimo uz samu obalu , u zalivčićima ili uz mini rtove. U svim nabrojanim situacijama ništa toliko ne ometa pravilnu prezentaciju kao jak vetar. U kombinaciji sa vetrom, talasi su ti koji ne dozvoljavaju podvodnoj vegetaciji da u dovoljnoj meri osvoji relativno plitku vodu, kao što bi to bio slučaj da vetra nema. Jednostavno, kapitalka nema zaklon. Pronašao si mali usamljeni busen? Ovo je jedna od retkih situacija kada oba partnera gadjaju isto mesto. Po jedan zabačaj svaki.
Vetar pomaže, time što aktivira ribu, terajući je na hranjenje
Upravo tamo gde je dejstvo vetra i talasa najjače, ribe su agresivne, mnogo agresivnije od riba iz delova jezera na kojima je voda nezatalasana. Nije redak slučaj da štuka u nekom zatalasanom zalivčiću tri ili četiri puta napadne i promaši tvoju varalicu. Da je bilo mirno, smatraj se srećnim ako dotična to uradi samo jednom. Dakle, sve u svojoj moći da što efikasnije eksploatišemo ovakve, dejstvu jakih vetrova izložene terene. Kad pronađemo interesantnu poziciju, trudimo se da je izrešetamo iz svih mogućih uglova, uz obavezne višesatne pauze. Budimo iskreni: prvi prolazak obično je i najbolji prolazak. Ovo naročito važi u situaciji kad vam je teren poznat.
PRAVI PRISTUP
Nezaobilazan : čamac. Ali ne bilo kakav. Onome koji lovi po velikim i dubokim jezerima potreban je model sa tzv. Dubokim V koritom. Ovaj model plovila garantuje dve stvari, ribolovcu podjednako važne. Prvo, vode će ga sporo nositi i , drugo: ovakav čamac će se uvek okrenuti bokom prema vetru. Kad se jednom stailizuje i nadje mesto među talasima, nema šanse da počne da se vrti. Plovilo ovakvih perfomansi je imperativ pri planiranju sporog prolaska pored mesta za koje predpostavljate da krije ribu.
Da bi brod ostao na pravom kursu, često je potrebno koristiti i kofu (vezanu kanapom za čamac i bačenu u vodu). Često su potrebne i dve. Svako ko koristi ovo neobično pomagalo treba da bude vrlo oprezan. Talasi (setite se – lovimo po vetru) koji se razbijaju o čamac mogu da počnu da ga prelivaju, uz mogućnost potapanja koja kod neiskusnih kapetana ume da se odigra neverovatnom brzinom. Ako je situacija ekstremna, bolje je kotvu ili par kofa vezati za pramac. Ovakvo rešenje ima mane. Po zaista vetrovitom danu, morska kotva (drog) potrebna je čak i ako loviš iz brodića sa dubokim V koritom.
Sledeća stavka su motori
Svako ko lovi štuku na velikoj vodi (jezeru) jednostavno mora da ima dva motora. Neki od turnirskih profesionalaca koriste i po četiri motora! Osnovni pogon je obično motor od 100 KS, pa i jači. Tu je zatim troling motor ili rezervni motor, za one slučajeve kada se glavni pokvari. Tu je i elektro motor, postavljen na krmu čamca, kao i jedan na pramcu. Sve ovo deluje pomalo preterano, ali ćeš, već prvi put kad budeš lovio na nekom od najvećih severnoameričkih jezera, brzo shvatiti sve prednosti ovako dobro opremljenog plovila.
Lično, koristim samo dva motora. Glavni ima 50 KS, a društvo mu pravi eletromotor na krmenom delu. Ovako lako naoružan čamac po američkim merilima je dečja igračka, ali zamisli da ti se potrošnja benzina u ribolovu odjednom učetvorostruči! To boli. S obzirom da volim da idem krmom u vetar, uradio sam neke prepravke na električnom motoru koji sada vuče čamac umesto da ga gura. Ovo mi naročito pomaže u sporom trolingu krmom. Naravno, glavni motor je najvažniji. Tek mali broj ribolovaca zna da je glavni motor, čak i kada ga ne koristiš, veoma koristan. Dok vas voda (i vetar) nosi, možeš krmaniti glavnim motorom, menjajući pravac čamcu. Gurni (isključen) motor u levo, a brod će skrenuti udesno, i obrnuto. Ovo ume da bude naročito korisno onda kad primetiš da će ti ključno mesto ostati van dometa, a ne želiš (ili ne smeš) da kresneš glavni motor.
PRAVILNA PREZENTACIJA
Na pravac se može uticati i elektromotorm. U najvećem broju situacija dovoljno je uključiti ga tek nekoliko sekundi. Ovo je očigledno rešenje, koje je ekfikasno u uslovima vetra koji nije prejak. Jedno od rešenja koja nisu očigledna: upotreba glavnog motora i elektromotora istovremeno. Na ovo si prisiljen na terenu na kome su „hot spotovi“ malih gabarita (otvori u vegetaciji, podvodna greda koja spaja dva ostrvca udaljena tek nekoliko metara i sl.).
Jednostavno, nema mesta za kotvu, već pominjane kofe ili bilo kakvo drugo pomagalo zaduženo da uspori i maksimalno produži prolazak čamca. I u ovoj situaciji volim da mi krma izigrava čamac. U slučaju da situaciju mogu da kontrolišem samo elektromotorom – fino. Nažalost, ovo će brzo isprazniti akumulator, naročito ako si prisiljen da elektromotor stalno bude na maksimumu.
Sada je bolje (is)koristiti glavni motor. Ubaci ga u rikverc. Na taj način, motor je izgubio dosta snage, pa se tako čamac, koji se kreće krmom u vetar, neće kretati prebrzo, onemogućavajući pravilnu prezentaciju. Uz dosta sreće, vetar možda ima snagu da te drži u mestu, tačno naspram „hot spota“. Šta da radiš kada primetiš da čamac ne može da ide unazad? Nemoj da dodaješ gas glavnom motoru. Umesto toga, uključi elektromotor i ostavi ga tako nekoliko minuta. Možda je ova mala količina dodatne energije uspela da vrati čamac na pravi kurs. Nije? Dodaj gas elektromotoru.
Šta da radiš kada se čamac, pokretan glavnim motorom, u susret vetru, kreće unazad prebrzo?
U tom slučaju kompezuj brzinu elektromotorom, čija elisa sada radi nasuprot elisi glavnog motora. Šta da radiš kada je vetar prejak, pa jednostavno nije moguće seći talase krmom? Prebaci glavni motor iz rikverca u normalni režim rada i seci talase pramcem. Vrlo često, ovakav prolazak je prebrz, jer ne uspevaš da dovoljno detaljno prečešljaš teren. Uključi elektromotor, ubaci ga u rikverc, i …
Kao što vidiš mogućnosti su mnogobrojne i ograničene su samo tvojom maštom. Kad jednom ovladaš veštinama potrebnim da se pod ovim uslovima kontroliše čamac, uvidećeš da će mnoga „nemoguća“, od drugih ribolovaca propuštena mesta, postati mali zlatni rudnici.
Jos tekstova mozete pronaci ovde
Оставите одговор